25 feb Uskraćivanje pristupa tajnim podacima iz razloga javnih interesa u skladu sa Konvencijom

U predmetu Šeks protiv Hrvatske (predstavka br. 39325/20, 03.02.2022) Evropski sud za ljudska prava (“ESLJP”) je jednoglasno zaključio da nije došlo do povrede člana 10 (sloboda izražavanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“). 

Slučaj se odnosio na pritužbu penzionisanog političara da je njegov zahtev za pristup poverljivim zapisnicima bivšeg predsednika u cilju sprovođenja istraživanja za njegovu knjigu odbijen na osnovu nacionalne bezbednosti. U junu 2017. godine g. Šeks je podneo zahtev Hrvatskom državnom arhivu za pristup 56 dokumenata iz evidencije Predsedničke kancelarije u periodu od 1994. do 1999. godine. Zatražio je pristup u sklopu istraživanja za knjigu koju je pisao o osnivanju Republike Hrvatske. Dokumenti su klasifikovani kao „Državna tajna – strogo poverljivo“. Odbijeno mu je pravo na uvid u 25 dokumenata. 

ESLJP je utvrdio da način na koji su domaći organi procenili zahtev podnosioca predstavke nije bio suštinski pogrešan ili lišen odgovarajućih proceduralnih zaštitnih mera. Konkretno, dokumenti zatraženi od strane podnosioca predstavke su bili pažljivo pregledani od vlasnika informacija (Kancelarije predsednika), uz pomoć specijalizovanog savetodavnog tela (Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost), i, podnosiocu predstavke je dozvoljen zahtev za pristup većini predmetnih dokumenata.

Štaviše, odluka predsednika o odbijanju skidanja oznake tajnosti sa nekih od traženih dokumenata je preispitana  i potvrđena od strane nekoliko institucija: Poverenika za informacije, Visokog upravnog suda i Ustavnog suda. Konkretno, Poverenik za informacije, koji je izvršio uvid u dokumente, složio se sa zaključkom da bi njihovo skidanje tajnosti moglo da naškodi nacionalnoj bezbednosti i spoljnim odnosima zemlje i nije našao da je odluka izvršne vlasti uvredljiva. Poverenik je takođe primetio da podnosilac predstavke u svojoj žalbi nije objasnio zašto bi njegov interes za pristup tim informacijama bio veći od tako važnih javnih interesa. 

Konačno, ESLJP je bio svestan da se u kontekstu nacionalne bezbednosti od nadležnih organa ne može očekivati da daju istu količinu detalja u svom obrazloženju kao, na primer, u običnom građanskom ili upravnom predmetu. Navođenje detaljnih razloga za odbijanje deklasifikacije strogo poverljivog dokumenta bi lako mogli biti u suprotnosti sa samom svrhom za koju su te informacije bile klasifikovane kao tajne na prvom mestu. Uzimajući u obzir obim proceduralnih garancija koje su obezbeđene podnosiocu predstavke u ovom predmetu, ESLJP se uverio da razlozi navedeni za odbijanje pristupa podnosiocu predstavke predmetnim dokumentima nisu bili samo relevantni, ali i, u datim okolnostima, dovoljni. Prema tome, nije došlo do povrede člana 10. Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava