24 okt Peto mišljenje o Severnoj Makedoniji od strane Savetodavnog komiteta za Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina

Savetodavni komitet Okvirne konvencije Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina („Okvirna konvencija“) objavio je novo mišljenje dana 21.09.2022. godine. Prema Komitetu, Severna Makedonija je postigla značajan napredak u pravnoj zaštiti prava nacionalnih manjina unapređenjem svojih politika u skladu sa Okvirnom konvencijom, ali je potrebno unaprediti njihovu praktičnu primenu.

Vlasti Severne Makedonije nastavljaju da primenjuju Okvirnu konvenciju prvenstveno na nacionalne manjine navedene u ustavu – Albance, Bošnjake, Rome, Srbe, Turke i Vlahe – uz izvesnu fleksibilnost primenjenu na nepriznate grupe.

Komitet je dao nekoliko preporuka Severnoj Makedoniji sa ciljem daljeg jačanja antidiskriminacije i ravnopravnosti, zaštite nacionalnih manjina od neprijateljstva i nasilja, promovisanja njihove kulture, unapređenja njihovog obrazovanja i medijske zastupljenosti, kao i njihovih jezičkih, radnih i stambenih prava.

Iako su međuetnički odnosi poboljšani, etničke i jezičke linije podele izbijaju na površinu u trenucima krize. Da bi se osigurala održivost strategije „Jedno društvo za sve“, koja koristi vredan interkulturalni pristup, potrebna je veća politička podrška na visokom nivou i solidno finansiranje.

Komitet žali što mešovita školska i učionička okruženja ostaju izuzetak. Trebalo bi slediti interkulturalni pristup, uključujući obuku nastavnika i učenika o kulturama i istoriji različitih manjina i obezbeđivanje redovnijih kontakata među učenicima različitog etničkog porekla.

Zakonski okvir za borbu protiv govora mržnje i zločina iz mržnje je dodatno unapređen, ali njegova primena je i dalje nezadovoljavajuća, a govor mržnje, posebno na internetu, predstavlja ozbiljan problem. Bilo je nekoliko slučajeva kršenja ljudskih prava od strane policijskih organa, a sankcije protiv pripadnika policije su retke. Severna Makedonija se, stoga, poziva da osigura da se zločini iz mržnje i govor mržnje efikasno istražuju i da se ojačaju mehanizmi nadzora koji se bave postupanjem policije.

Uprkos umerenom povećanju stope upisa i smanjenju pohađanja specijalnih škola, romska deca i dalje imaju značajno niže obrazovne rezultate. Vlasti treba odlučno da se pozabave de facto segregiranim obrazovanjem, poboljšanjem upisa romske dece u predškolske ustanove, kao i njihovom daljem pristupu kvalitetnom obrazovanju. Pripadnici romske zajednice treba da uživaju zakonom zagarantovanu besplatnu zdravstvenu zaštitu, sa posebnim osvrtom na pristup uslugama reproduktivnog zdravlja i informacijama za Romkinje.

Celo mišljenje možete naći ovde: https://rm.coe.int/5th-op-north-macedonia-en/1680a82967 

Preuzeto sa sajta Saveta Evrope