25 maj Pravo sindikata da kontrolišu svoje članstvo u odnosu na pravo na slobodu udruživanja budućih članova

U slučaju Vlahov protiv Hrvatske (predstavka br. 31163/13, 05.05.2022) Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno zaključio da je došlo do povrede člana 11 (sloboda udruživanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“).  

Slučaj se ticao prava sindikata da kontrolišu svoje članstvo u odnosu na pravo na slobodu udruživanja budućih članova. Početkom 2007. godine podnosilac predstavke je bio predstavnik šibenskog ogranka Sindikata carinika Hrvatske (“CSH”). CSH je bio jedan od dva sindikata koji su delovali u okviru Carinarnice Šibenik i bio je relativno mala organizacija od oko 30 članova u to vreme, sa članstvom isključivo na dobrovoljnoj osnovi. Podnosilac predstavke je početkom 2007. godine odbio 15 zahteva za članstvo službenika Carinarnice Šibenik. Odluku je obrazložio u pismu upućenom zainteresovanim, rekavši da postupa u dogovoru sa ostalim članovima sindikata. U isto vreme, međutim, predsednik CSH, koji je imao nesuglasice sa podnosiocem predstavke oko upravljanja sindikatom, primio je 15 budućih članova. Na vanrednoj skupštini u martu 2007. godine raspravljalo se o odbijanju gospodina Vlahova da primi 15 članova i odlučeno je da se on razreši kao sindikalni predstavnik. Opštinski sud ga je proglasio krivim i naveo da je postupio suprotno Ustavu, relevantnom domaćem zakonu i statutu CSH. Domaći sud je takođe odbacio kao irelevantan njegov zahtev da se ispitaju tri svedoka. Ovo obrazloženje podržao je Okružni sud u decembru 2010. Godine i Ustavni sud u oktobru 2012. godine. 

Pre svega, ESLJP je smatrao da je osuda podnosioca predstavke predstavljala mešanje u pravo sindikata – kao udruženja koje formiraju ljudi – da kontrolišu svoje članstvo,  garantovano članom 11. Konvencije. Štaviše, ESLJP je bio spreman da prihvati da je to mešanje bilo propisano zakonom, tj članom 109. Krivičnog zakonika i da je imalo za cilj da zaštiti pravo potencijalnih članova sindikata na ostvarivanje slobode udruživanja. Međutim, utvrdio je da odluke domaćih sudova nisu imale odgovarajuće obrazloženje. Odluke sudova nisu bile dovoljno detaljne i nije razjašnjeno, u svetlu relevantnih principa iz člana 11. Konvencije, da li se podnosilac predstavke pridržavao unutrašnjih propisa i statuta sindikata, pravo podnosioca predstavke da kao sindikalni predstavnik preduzme radnje za zaštitu interesa svojih članova i o unutrašnjem sporu u CSH. Štaviše, sudovi su odbili zahtev podnosioca predstavke za izvođenje dodatnih dokaza, bez pravilno obrazložene odluke. 

U svakom slučaju, ESLJP je utvrdio da potencijalni članovi očigledno nisu pretrpeli poteškoće koje se mogu identifikovati jer nije bilo sporazuma o zatvorenoj trgovini. Štaviše, bili su slobodni da se učlane u drugi sindikat ili da pokrenu sudski postupak u vezi sa njihovim uslovima iz radnog odnosa. ESLJP takođe nije mogao pronaći bilo kakav diskriminatorni motiv iza postupaka podnosioca predstavke. Zaista, on nije nameravao da odbije prijem budućih članova kao takvih, već da odloži odluku o produženje članstva sindikata do predstojeće godišnje skupštine. ESLJP je prema tome utvrdio da mešanje nije bilo neophodno u demokratskom društvu i stoga smatra da je došlo do povrede člana 11. Konvencije.

Preuzeto sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljduska prava